SANU: 170 godina srpske učenosti

  • 0 Odgovora
  • 148 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
SANU: 170 godina srpske učenosti
« poslato: Novembar 13, 2011, 01:00:27 »

SANU: 170 godina srpske učenosti



    HODNICIMA Srpske akademije nauka i umetnosti, kroz istoriju dugu 170 godina, prošetali su najviđeniji srpski umovi. Njome su upravljali Josif Pančić, Jovan Cvijić, Stojan Jovanović, Pavle Savić… Tu su boravili i stvarali Ivo Andrić, Danilo Kiš, Slobodan Jovanović… Na ulazu ugravirana imena 21 dosadašnjeg predsednika SANU. U svečanoj sali svetlost se prelama kroz čuvene vitraže Mladena Srbinovića. Kabinet Milutina Milankovića i danas isti kao i u vreme kada je naučnik pisao svoj “Kanon” – radni sto, police sa knjigama i salonska garnitura. U zdanje u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici akademici su se konačno smestili 1963. godine. Pre toga, menjali su i imena institucije i lokacije.MILION NASLOVA  BIBLIOTEKA SANU na svojim policama čuva oko 1,3 miliona naslova. Čak 70 odsto celokupnog fonda je na stranim jezicima. Publikacije razmenjuju sa 1.200 institucija širom sveta. Nekada su njome upravljali Stojan Novaković i Đuro Daničić. Odnedavno je na njenom čelu akademik Miro Vuksanović. U subotu, 19. novembra, SANU će svečanom akademijom proslaviti 17 decenija postojanja. Dva dana ranije u Kolarčevoj zadužbini biće organizovan koncert na kome će umetnici izvoditi kompozicije dosadašnjih članova SANU. A, sve je počelo inicijativom Jovana Sterije Popovića, Anastasija Nikolića i Dimitrija Isailovića i Ustavom od 7. novembra 1841. godine, kojim je osnovano Društvo srbske slovesnosti (DSS). Posle 23 godine rada, DSS je ukinuo knez Mihailo, zbog sukoba Društva sa ministrom prosvete. Iste godine osnovano je Srpsko učeno društvo (SUD), a od 1886. Srpska kraljevska akademija (SKA). Posle Drugog svetskog rata osnovana je Srpska akademija nauka, a kasnije su pod krov akademije primljeni i umetnici. Upravo 1948. i 1949. godine najviše se menjala, kada je osnovano 20, a kasnije još četiri naučna instituta. Akademijom već treći mandat predsedava akademik Nikola Hajdin. Pod njenim krovom radi 100 redovnih i 50 dopisnih članova, prosečne starosti iznad 70 godina.KRALjEVI I POLITIČARI TITULA “akademik” ispred imena uvek je imala visoku cenu, pa su se mnogi nametali da postanu članovi. Kada su 1892. godine organizovani izbori za Srpsku kraljevsku akademiju, nisu prošli bivši srpski kralj Milan i crnogorski knjaz Nikola. Sedam godina kasnije za predsednika je izabran Jovan Ristić, predsednik Vlade. Na čelu Akademije bili su Stojan Novaković i Slobodan Jovanović. Ni Josip Broz Tito nije bio imun na prestižnu titulu, pa je 1948. izabran za počasnog predsednika, a Edvard Kardelj i Moša Pijade za redovne članove. – Naši prethodnici su 1841. godine položili temelj SANU i naučnog stvaranja. Ta tradicija je veoma jaka i trudimo se da je ne kvarimo – objašnjava za “Novosti” akademik Nikola Hajdin. – Nekada je bila reprezentativna institucija, a danas se ovde radi punom parom. Kao i većina akademija u svetu, i ovo je prvenstveno radna ustanova. Organizujemo desetine naučnih skupova, naši članovi godišnje objave stotine naučnih radova, učestvujemo u radu najviših državnih tela, u međunarodnim naučnim projektima. Naš rad je značajan za razvoj zemlje i mnogo je veći nego što to javnost primećuje. SANU ima bilateralne sporazume sa 19 nacionalnih akademija. – Mnogo smo bliže Evropskoj uniji nego država u celini. Prisutni smo u projektima koje finansira EU, sarađujemo sa kolegama iz drugih zemalja, učestvujemo na skupovima, oni dolaze na naša predavanja. Ima nas u svim evropskim strukturama nauke – kaže Hajdin. – Akademici su trenutno angažovani u 150 međunarodnih projekata. U radnom maniru Akademije, čini se, prednjače “prirodnjaci”. SANU danas ima osam odeljenja: za matematiku, fiziku i geo-nauke, hemijskih i bioloških nauka, tehničkih nauka, medicinskih nauka, jezika i književnosti, društvenih nauka, istorijskih nauka i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti. Sa svega šest redovnih članova najmalobrojnije je odeljenje društvenih nauka. U SANU se spremaju za nove projekte. Najavljuju osnivanje Akademije mladih, koja bi okupljala najtalentovanije mlade naučnike i umetnike. Razvoj nauke nameravaju da podstaknu i uvođenjem nagrada za istraživače. Narednog proleća SANU čekaju izbori za novo članstvo. Akademici se nezvanično već pripremaju, a uskoro će početi i lobiranje za kandidate. Ako se ponovi statistika prethodnih godina, SANU bi svoje redove mogla da pojača sa oko 25 novih članova.     ŽENE SA TITULOM   PRVA žena sa titulom akademika bila je Isidora Sekulić. Njena imenjanika, kompozitorka Isidora Žebeljan, izabrana je pre nekoliko godina kao najmlađi član SANU. Najbrojnija porodica sa članstvom u SANU bili su Belići – otac Pavle, majka Milka i sin Aleksandar. Član SANU bio je i Nikola Tesla, a drugi velikan – Mihajlo Pupin – nije dočekao da ga prime za redovnog člana. Među znamenitim svetskim imenima koja su birana za počasne inostrane članove su i Noam Čomski, Henrik Sjenkijevič, Luj Paster, Dmitrij Mendeljejev…  PREDSEDNICI SANU Josif Pančić (1887-1888) Čedomilj Mijatović (1888-1889) Dimitrije Nešić (1892-1895) Milan Đ. Milićević (1896-1899) Jovan Ristić (1899) Sima Lozanić (1899-1900) Jovan Mišković (1900-1903) Sima Lozanić (1903-1906) Stojan Novaković (1906-1915) Jovan Žujović (1915-1921) Jovan Cvijić (1921-1927) Slobodan Jovanović (1928-1931) Bogdan Gavrilović (1931-1937) Aleksandar Belić (1937-1960) Ilija Đuričić (1960-1965) Velibor Gligorić (1965-1971) Pavle Savić (1971-1981) Dušan Kanazir (1981-1994) Aleksandar Despić (1994-1998) Dejan Medaković (1999-2003) Nikola Hajdin (2003- )


[Izvor]



[Reklama]