Robne rezerve: Zapanjujuća lakoća pljačkanja

  • 0 Odgovora
  • 129 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Robne rezerve: Zapanjujuća lakoća pljačkanja
« poslato: Jun 13, 2013, 22:04:09 »

Robne rezerve: Zapanjujuća lakoća pljačkanja



    POČETNE provere policije u Direkciji za robne rezerve pokazale su propuste u radu Komisije o izboru ponuđača za skladištenje – saznaju „Novosti“. Tužilaštvo za organizovani kriminal je još aprila tražilo od Uprave kriminalističke policije da prikupi obaveštenja o dešavanjima u „državnoj ostavi“. Da nešto ne štima u ovoj državnoj ustanovi znalo se odavno, ali se do prvih dokaza o postojanju krupnijih zloupotreba došlo tokom policijske istrage u pančevačkoj „Azotari“. – Uvidom u kartice Direkcije za pozajmljenu robu u protekle tri godine utvrđeno je da su davane sve vrste artikala – kaže izvor „Novosti“ blizak istrazi. – Najviše je pozajmila „Azotara“, i to blizu 110 hiljada tona pšenice i kukuruza, čija je vrednost bila gotovo 1,5 milijardi dinara. Do danas je vraćeno 71 hiljada tona robe, vrednosti jedne milijarde. „Azotara“ je pozajmljeno žito dalje pozajmljivala pravdajući to potrebom za gotovim novcem. Sa Direkcijom za robne rezerve sklopila je 24. februara 2010. ugovor o zajmu 50.000 tona pšenice, po ceni od 12,15 dinara po kilogramu, bez PDV. „Srbijagas“ se pojavljuje kao garant da će „Azotara“ do određenog roka da vrati pšenicu. Dato je 12 blanko menica i bankarska garancija. Dvadesetak dana kasnije, 16. marta 2010. godine „Azotara“ prodaje žito „Inveju“ Predraga Rankovića Peconija, ali po nižoj ceni, odnosno po 11 dinara. „Azotara“ je tako pretrpela nove velike gubitke. Pored ove pančevačke kompanije, kao najveći pozajmljivač od Direkcije pojavljuje se „Veterinarski zavod“ iz Zemuna. Uzeto je 17 hiljada tona merkantilnog kukuruza u vrednosti od 175 miliona dinara. Do danas je vraćeno samo 996 tona, pa „Zavod“ duguje Direkciji 166 miliona dinara. ZLOUPOTREBA – VOJNA TAJNA Osnovni problem je odgovornost čelnika Direkcije – ističe naš sagovornik. – Ova strateška oblast je regulisana tako da se iskorišćavaju zakonski akti, kao pravni vakuum, kojim se izostavlja odgovornost rukovodstva „državne ostave“. Njihova odgovornost je izostavljena i u postupanju po Zakonu o javnim nabavkama, jer se nabavka robe tretira kao državna i vojna tajna. To je okvir za neviđene zloupotrebe.  Utvrđeno je i da neki artikli nikada nisu vraćeni, već da je reč o fiktivnom poslovanju. Velike zloupotrebe u Direkciji mogu da se nazru i u otkupu robe i izboru skladištara. – Zaključeni su ugovori čak i sa firmama koje uopšte nemaju skladišni prostor, odnosno silose, niti kadrove, koje zakon propisuje – navodi naš izvor. – Posebna priča je izbor skladištara. Nema javnog oglašavanja, već se određenim firmama upućuje pisani poziv za dostavljanje ponuda. Direktor je taj koji, na predlog Komisije, daje konačnu reč. Prošle godine, na primer, upućena su 92 pisana poziva, a izabrano 77 skladištara. Uglavnom se ugovori sklapaju sa „starim čuvarima državne ostave“, kao i sa onima sa kojima zaposleni u komercijali stupe u kontakt?! Interesantno je, međutim, da Direkcija nema kontrolora. Zato se ne zna ni da li zaista postoje ti silosi ili skladišta, kakvog su kvaliteta i kapaciteta… – Ni kod otkupa robe niko iz Direkcije ne proverava da li ta roba zaista postoji, da li je ima u toj količini, ili je fiktivna i samo na papirima – objašnjava izvor „Novosti“. – Tako, na primer, plate određenu količinu pšenice po kilogramu, a da uopšte nisu proverili da li postoji. Tako „fantomsku žitaricu“ i skladište. Na osnovu jednostranih i nepotpunih dokumenata, koje je dostavio dobavljač, čelnici Direkcije prihvataju, bez rezerve, kao tačno sve ono što navedu skladištari i firme od kojih se kupuje roba. – Tako se dešavalo da se plati nepostojeća roba, koja se potom „skladišti“ u nepostojećem skladištu – slikovito objašnjava sagovornik „Novosti“. – Izvor zloupotreba je i obnavljanje robe. Direkcija omogućava skladištaru da proda, recimo, žito, kada je najskuplje, a da ga kupi kada je najjeftinije – u vreme žetve. I tako godinama. Zašto se privatnicima omogućava enormna zarada? A kad Direkcija i odluči da reaguje, jer je nesavesni skladištar prodao državnu imovinu, pišu mu se prekršajne prijave, a predviđene kazne sada se kreću do tri godine zatvora.



[Reklama]