Pozorišni repertoari bez Sremčevih dela

  • 1 Odgovora
  • 765 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Pozorišni repertoari bez Sremčevih dela
« poslato: Oktobar 15, 2011, 03:00:20 »

Pozorišni repertoari bez Sremčevih dela



    Kad me zasvrbe prsti da pišem, a ja uzmem beležnicu i iz nje unosim u pripovetku sve što je zgodno. Savetovao bih i tebi da tako radiš, ako već nisi počeo. Zgodne teme, opažanja, kratku karakteristiku pojedinih ljudi koje sretneš ili poznaš, sve piši – savetovao je Svetozara Ćorovića svojevremeno Stevan Sremac, a njegove bi reči i danas mogle korisno poslužiti svakom mladom autoru na početku spisateljske karijere. Jer, ovaj sjajni kolorista naših naravi, karaktera i mentaliteta, vremena i običaja, ubedljivost svojim likovima darivao je pažljivo posmatrajući ljude i svet oko sebe. Uz Boru Stankovića, svrstava se među autore koji su na najbolji način sačuvali autentičnu sliku stare, tradicionalne Srbije, ali u njegovom slučaju – ne samo njenog juga već i severa, kako niškog kraja tako i rodne Vojvodine. Iako su njegovi filmski naslovi (naše prvo ostvarenje u boji “Pop Ćira i Pop Spira”, kao i ne tako davno ekranizovana “Zona Zamfirova”) rušili sve rekorde gledanosti, na pozorišnim repertoarima Sremčevih dela gotovo da nema. Utoliko više raduje vest da bi se lepa Zone uskoro mogla pojaviti na sceni Pozorišta na Terazijama i to u formi mjuzikla (režija Kokan Mladenović), a u glavnim ulogama već se pominju Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić.TRI PUTA U POZORIŠTU na Terazijama na repertoaru je bio tri puta: 1971. godine njegove “Jade o ljubavi” (adaptacija Aleksandar Obrenović) režirao je Svetozar Rapajić, potom je 1993. godine Radoslav Zlatan Dorić postavio na scenu “Ivkovu slavu”, a onda i 2004. godine pojavio se “Pop Ćira i Pop Spira”, s potpisom Juga Radivojevića. Ali, postavlja se pitanje ako već publika nesporno voli njegove teme i likove, humor, pa i nama uvek blizak dert, zašto Sremca nema čak ni u teatrima čiji bi jedan od imperativa trebalo da bude domaća klasika. – Spadam u zaljubljenike i poštovaoce naše baštine. Verujem da to dokazujem i konkretnim radom, odnosno bavljenjem delima naših najznačajnijih autora – kaže reditelj Jug Radivojević. – Posle moje režije “Pop Ćire i Pop Spire”, koja je bila 2004. godine u Pozorištu na Terazijama, Sremac već osam sezona nije na repertoaru nijednog beogradskog, verovatno ni srpskog teatra.Nemam objašnjenje zašto ignorišemo naše najveće dramske autore, čak počinjem da stičem utisak da ih se u izvesnoj meri i stidimo… Da li je Sremac obeležen kao provincijski pisac jer je živeo u Nišu, ili Bora jer je bio Vranjanac, ili Nušić budući da ga je više bilo u unutrašnjosti Srbije nego u Beogradu? Možda nisu dovoljno “in” za naša pozorišta? Radivojević, dalje, dodaje da je za njega uvek bio izazov Sremčeva filigrantska priča, emocija, smeh i suze, prepoznavanje naših karaktera i sudbina iz kojih se mora učiti: – Zar mi kao autori ili kao publika možemo bolje osećati bilo kog svetskog pisca nego naše, i to one najveće? Naravno, repertoari bi trebalo da budu otvoreni i za jedne i za druge,ali nam svima ne bi bilo na odmet više poštovanja prema sopstvenoj baštini. Tako stvari stoje danas, a o izvođenju predstava nastalih na piščevom literarnom predlošku dragoceno svedočanstvo predstavljala je izložba i katalog Aleksandre Milošević “Stevan Sremac na srpskim pozorišnim scenama” (2006. godine, u Muzeju pozorišne umetnosti). Na osnovu prikupljenih podataka saznajemo da je prvo izvođenje jednog Sremčevog dela bilo 1896. godine u niškoj pozorišnoj družini “Sinđelić”. Reč je o “Ivkovoj slavi” koja se tri godine kasnije pojavila na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu (u režiji Svetislava Dinulovića), a tokom iste decenije i u Kraljevskom crnogorskom pozorištu na Cetinju. I “Pop Ćira i Pop Spira” prvo su odigrani u Nišu (1905), kao i “Zona Zamfirova”. Malo se zna da je Nušić, lično, režirao “Zonu” 1924. godine u nacionalnom teatru u Beogradu. Ovaj naslov, inače, bio je popularan posle rata i u mnogim drugim pozorištima širom Srbije… – Vi pominjete Sremca. Za mene je to povod da se zapitam zašto smo zanemarili dela, recimo, Jaše Ignjatovića ili Koste Trifkovića? Izgleda jedino veoma štedro koristimo dela Milice Jakovljević (Mir Jam)… – zapaža Renata Ulmanski, koja je ostala upamćena, između ostalih Sremčevih junakinja i kao Jula (Spirina ćerka) u našem prvom filmu u boji. – Sremac je prisutan ekranizacijom “Zone Zamfirove” i “Ivkove slave”. Ali ne i svojim najznačajnijim romanom “Pop Ćira i Pop Spira”, koji je prešao dug put. Dramatizovan je i izvođen 1955. godine u Beogradskom dramskom pozorištu. Sjajno su u njemu igrali Rade Marković, Olga Ivanović, Predrag Laković, da ne ređam dalje. Soja Jovanović je 1957. godine snimila prvi film u boji, sa legendarnom Ljubinkom Bobić i Milanom Ajvazom, a desetak godina kasnije urađena je i serija. Možda bi sada bilo vreme da istaknuti glumci današnjice svojim kreacijama velikih dramskih rola (recimo Šajloka) dodaju i – pop Ćiru i pop Spiru.SLOBODNI ZIDAR MALO je poznata činjenica da je Stevan Sremac (1855-1906),najstariji od trojice sinova trgovca Avrama, rano ostao bez roditelja i da je brigu o njima preuzeo ujak Jovan Đorđević, književnik i prevodilac, osnivač SNP u Novom Sadu i jedan od osnivača Narodnog pozorišta u Beogradu. Sremac je tokom gimnazijskih dana drugovao s Mokranjcem i Ljubomirom Nedićem, a pod ujakovim uticajem 1874. godine upisao je Istorijsko-filološki odsek Velike škole. I dok je poslušao njegov savet u izboru studija, uprkos Đorđevićevim molbama, prijavio se u đačku dobrovoljačku jedinicu tokom Srpsko-turskog rata… Nikad se nije ženio, pa je većinu vremena provodio u kafani u kojoj je nastajala i većina njegovih crtica, anegdota i skica za dela. Profesor Treće beogradske gimnazije postao je 1892. godine, a tokom uprave Branislava Nušića izabran je za člana Književno-umetničkog odbora Narodnog pozorišta, uz Janka Veselinovića, dr Miroslava Spalajkovića i Stevana Biničkog. Umro je u Sokobanji 1906. godine od trovanja krvi. Kažu, da su njegove poslednje reči bile: “Sada je sve lepo”… Po beleženju štampe, na grobnici u Beogradu mu je položen venac – trougaonik ukrašen cvećem i trakom na kojoj je pisalo “Našem bratu Sremcu – srpski slobodni zidari”.


[Izvor]



[Reklama]


ficaaaaaaaaa

  • *
  • 6
  • +0/-0
  • Opustite se i uzivajte!
    • Pogledaj profil
Odg: Pozorišni repertoari bez Sremčevih dela
« Odgovor #1 poslato: Jun 28, 2016, 21:54:03 »
hvaalalalala wink