Od Urugvaja do Katara srpski radnici rade u nehumanim uslovima

  • 0 Odgovora
  • 195 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Od Urugvaja do Katara srpski radnici rade u nehumanim uslovima
« poslato: Januar 26, 2014, 16:00:51 »

Od Urugvaja do Katara srpski radnici rade u nehumanim uslovima



    VEST o srpskim radnicima u koji su uhapšeni u Sočiju i deportovani jer su radili bez dozvola bila bi šokantna da slične informacije odavno nisu deo naše svakodnevice. Bez nade da će u Srbiji naći posao, radnici odlaze trbuhom za kruhom tražeći svoje parče hleba od Urugvaja preko Katara do Sočija, pristajući na sve rizike i nehumane uslove. Čak i tako sve češće se dešava da budu prevareni i da, poput robova, ostanu bez zarađenih para, često i bez mogućnosti da se vrate kući. Srpski radnici rasejani su po celom svetu. U poslednje vreme najpopularnije destinacije su Rusija, zbog predstojećih Zimskih olimpijskih igara, Katar (Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022), Dubai, Južnoafrička Republika… Najviše je građevinaca i majstora, ali među traženim poslovima je i branje voća u južnoj Evropi, studenti često odlaze u Ameriku gde rade kao spasioci na bazenima ili kao konobari, devojke se zapošljavaju kao bebisiterke. Za konobarisanje je popularna Malta, gde su čitave godine garantovane dobre zarade. Sve više Srba posao traži na kruzerima, gde se poslovi uglavnom nalaze preko legalnih agencija, prevare su retke a uslovi za rad dobri. U najtežoj situaciji su građevinari, kojih i ima najviše. Saša Simić, predsednik Granskog sindikata za građevinu „Nezavisnost“, kaže da samo u Rusiji prema nekim procenama ima oko 60.000 naših radnika. Pored toga, puno ih je i u Kataru. – U Srbiji je nestalo 400.000 radnih mesta i ti ljudi moraju nekako da se snađu – kaže Simić. – U građevinarstvu su po pravilu najgori uslovi za rad, u Srbiji kao i inostranstvu. Dovoljno je reći da se više od polovine povreda na radu dogodi na građevini. Najgori uslovi za rad su u azijskim zemljama, pre svega u Kini, zatim u arapskim zemljama. U Kataru, recimo, nema prevara, ali su uslovi više nego loši.RADNA EKSPLOATACIJAPO rečima Elene Krsmanović, iz organizacije „Astra“, koja pomaže žrtvama trgovine ljudima, oni su u poslednjih nekoliko godina registrovali radnu eksploataciju srpskih radnika u Azerbejdžanu, Čečeniji, Belorusiji, Urugvaju, Malti, Nemačkoj i Sočiju:  – Najčešće su zaposleni na građevini, po pravilu muškarci, ali bilo je i žena (kafe kuvarice, bolničarke…). Ima eksploatacije i na poljoprivrednim imanjima u Zapadnoj Evropi, gde je najviše Bugara i Rumuna, ali se pretpostavlja da ima i naših, a u porastu je i eksploatacija žena za prinudni rad u kući. Zasada je jedna žena kod nas ovo prijavila policiji. Zarada zavisi od destinacije i vrste posla, a građevinci kažu da se u Rusiji trenutno kreće od hiljadu evra mesečno. Gotovo po pravilu radnici odlaze u inostranstvo samo sa turističkim vizama, uz obećanje posrednika da ih tamo čekaju radne dozvole i ugovori o radu. Unapred dogovorena cena rada, bilo na skelama ili na njivi, ne poštuje se, radnici žive u nehigijenskim i nehumanim uslovima, često ne dobijaju nijedan zagarantovan obrok, nego im gazda daje tek toliko para da kupe nešto za jelo. Na jedan toalet ili tuš kabinu, pod uslovom da ih uopšte ima, ide i do 100 ljudi. Najčešće spavaju u objektima koje zidaju ili rekonstruišu, po njih 10-15 na dušecima ili daskama. Građevinci često nemaju ni najosnovniju opremu za rad, nose svoje zaštitne rukavice, patike umesto cipela, bez maski su ili čepića za uši. Ponekad su samo užadima vezani za skele na ogromnim visinama. Kako tvrde građevinci koji su se vratili iz Sočija, samo u ovom delu Rusije u poslednjih nekoliko godina poginulo je pet-šest srpskih radnika. – Naravno da idemo na rad u inostranstvo kada ovde nema posla, a i kad nađemo nešto podizvođači nas varaju i neće da plate – kaže Radoje Sajić, koji je u Rusiji radio sa regularnim papirima. – U Loznici smo zidali 50.000 kvadrata koje nismo mogli da naplatimo. Kolega se razboleo, problemi sa srcem, žuč, tražili mu 500 evra za operaciju. Gazda mu je dugovao 6.000 evra. Nije mu dao ništa ni za lečenje, ni posle, kad je umro, nije hteo da da porodici. A iza čoveka ostalo dvoje male dece. Tuga. A taj isti gazda je na gradilište dolazio u basnoslovno skupom „mercedesu“. I šta treba radnici da urade, da uzmu pravdu u svoje ruke!? Da robijaju sve koji ih pokradu!? Sajić kaže da beznađe tera srpske malterdžije, molere, armirače, varioce i ostale da plaćaju po 150-200 evra posrednicima i agencijama da im obezbede kakav-takav posao. I kad idu bez papira nadaju se da će bar nešto naplatiti da namire račune i prehrane porodice kod kuće. A kad stignu na odredište, po pravilu ih dočekuju prevaranti iz ovih krajeva. Naši radnici u inostranstvo odlaze preko 60 legalnih agencija i mnoštva ilegalnih posrednika. Dozvole agencijama izdaje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, i to, kako kažu u Ministarstvu, ako agencija ispunjava uslove (prostorna i tehnička opremljenost, i stručna osposobljenost zaposlenih, odnosno minimum jedno lice sa visokom spremom i položenim ispitom za rad u zapošljavanju). Dozvola za rad se izdaje na pet godina i može se produžiti. Ministarstvo vrši nadzor nad radom ovih agencija, a kako saznajemo u Nemanjinoj, Inspekcija rada je posle prevare naših radnika na gradilištima u Sočiju počela vanrednu kontrolu. Neke agencije su u prethodnom periodu već izgubile dozvole, a većina posrednika koje su radnici sada prijavili radi „na crno“. Njima će se pozabaviti policija, koja „češlja“ sve koji su poslovali sa čačanskom firmom „Hej ju“, čiji je vlasnik Dušan Kukić uhapšen. Na desetine radnika već se javilo inspekcijama rada u svojim opštinama, a neki su primljeni i u republičkoj inspekciji u Beogradu. Prošle godine, prema izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje, legalno je na rad u inostranstvo otišlo samo 27 medicinskih sestara i tehničara, a na osnovu Sporazuma o posredovanju u zapošljavanju državljana Srbije u Nemačkoj. To znači da su svi ostali, a posebno građevinci, čak i kad su imali potpisane ugovore sa poslodavcima, išli nelegalno, jer su poslodavci bili obavezni da te odlaske prijave Ministarstvu rada. A oni to nisu činili. SVETLANA JOVANOVIĆ: SVE SMO RADILI LEGALNOSVETLANA Jovanović, vlasnica Agencije za zapošljavanje iz Obrenovca, preko koje su mnogi radnici stupili u kontakt sa čačanskom agencijom „Hej ju“, tvrdi za „Novosti“ da je posao posredovanja radila legalno i da se „kao neko ko je radio u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nikad ne bi kompromitovala“: – Moje ime su neki radnici u negativnom kontekstu pomenuli u vašim novinama, ali nije tačno da sam im uzimala novac da bih im garantovala posao, a posle ih ostavila. Imam ugovore u kojima stoji da će posredovanje platiti od prve zarađene plate. Ja sam ih samo spajala sa Kukićem, kao što spajam sve zainteresovane radnike sa poslodavcima. Moja agencija je za to registrovana, i sve što se posle dešava radnici treba da reše sa poslodavcima, a ne sa mnom. Jovanović kaže da je ubedljivo najveća potražnja za našim građevincima, a jedine direktne ugovore po kojima ona može da šalje naše u inostranstvo ima potpisane sa Katarom: – Bilo je interesovanja za nekoliko pozicija na gradilištu, ali niko od radnika nije otišao jer nije dobro znao engleski jezik. Procedura je takva da organizujem sastanak poslodavca i kandidata, pa ako kandidat prođe, iz Katara stiže ugovor koji treba da odobre u Ministarstvu rada. Ako sve bude u redu, radnike koje pošaljem moram i da prijavim.



[Reklama]