Mile Dragić: Tužiću za 500 miliona dolara

  • 0 Odgovora
  • 105 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Mile Dragić: Tužiću za 500 miliona dolara
« poslato: Oktobar 31, 2013, 22:00:41 »

Mile Dragić: Tužiću za 500 miliona dolara



    Ne bih tužio državu za osam godina golgote, koliko sam morao da dokazujem da nisam „pljačkaš veka“, čak ni za 500 miliona dolara direktne štete, koliko je firma „Mile Dragić“ izgubila od, tada već ugovorenih, poslova. Oprostio bih možda mojim progoniteljima dane provedene u pritvoru i sve nameštaljke i provokacije koje su meni lično podmetane. Ali, jedno ne mogu da oprostim. To je onih 6.000 radnika koje sam morao da otpustim, jer mi je izmišljena afera „Pancir“ oduzela sve poslove, zatvorila sva tržišta, onemogućila da poslujem. Oterala je sve strane kupce, a domaći nabavljači nisu smeli do 2007. godine ni ponude za učešće na tenderima da prime, a kamoli da na nekom dobijemo posao. Nikada neću i ne mogu da zaboravim drame tih ljudi koje sam morao, zbog nečijeg ličnog interesa i inata, da otpuštam. Posebno ne onog koji se zbog toga ubio. Sve to neko sada mora da plati! Na pitanje da li će onda nekoga konkretno tužiti za štetu koja mu je naneta u aferi „Pancir“ i koga, odgovara: – Moraću, nažalost, da tužim državu. A, ona onda neka goni one koji su krivi i koji su tu aferu proizveli. To su, da ne bi bilo zabune, ljudi iz ondašnje vlade i pravosuđa. Ovako, posle pravosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu, kojom je vlasnik i direktor istoimene firme Mile Dragić oslobođen svih optužbi u aferi „Pancir“, govori za „Novosti“ čovek koga ovakva presuda „nije obradovala“. Jer, kako kaže, od samog početka je „glavom garantovao – da nije kriv“ i govorio da je „žrtva jednog čoveka u tadašnjoj srpskoj vladi – Mlađana Dinkića, koji je hteo da vojsku državne zajednice SCG i sve nabavke u njoj stavi, preko svojih ljudi, pod kontrolu“. – Na tom putu, našli smo mu se moja firma i ja. Kao njen vlasnik i jedan od najvećih snabdevača vojske raznom zaštitnom i balističkom opremom, nisam želeo da učestvujem ni u kavim nameštenim tenderima, još manje u pljačkaškim privatizacijama. U to vreme bila je aktuelna afera „Nacionalna štedionica“. Dinkić, da bi skrenuo pažnju javnosti sa te, iskontruisao je aferu „Pancir“. I, još dok nisam bio ni okrivljen, govorio je da je ugovor sa vojskom SCG vredan 176 miliona evra „pljačka veka“, iako nijedan cent od tog ugovora nije bio realizovan. Iz dana u dan je ponavljao „da aktere treba strpati u zatvor i osuditi“. To se, nažalost, i desilo. Trideset dana su me držali u tamnici, pokušavali da mi podmetnu aferu „podmićivanja vojnih oficira“, iznosili u javnost lažne podatke, da bi se na kraju sve svelo na optužbe da sam platio dva ručka od 10.800 dinara, iako na njima nisam ni bio. Govoreći o posledicama koje je, sada se slobodno može reći, izazvala izmišljena i iskonstruisana afera „Pancir“, Mile Dragić otvoreno kaže da su „tadašnji moćnici“ hteli da ga unište, jer se nije uklapao u njihove šeme: – Moja firma je te 2005. godine zapošljavala 8.000 radnika. Bili smo četvrti izvoznik u Srbiji. Po visini plaćenog poreza bili smo šesti u zemlji… Mene su pet puta uzastopce proglašavali privrednikom godine. Radili smo velike poslove za izvoz. I to u tri smene. Urušavanjem moje fabrike država je za ovih osam godina izgubila porez od 100 miliona evra. Posle tvrdnji Dinkića, koje je skoro svakodnevno iznosio da sam „učesnik u pljački veka“ i posle mog pritvaranja, sve je počelo da se ruši. Broj zaposlenih pao je na 250. Sada radimo u jednoj smeni. U međuvremenu, dok je istraga trajala četiri godine, a isto toliko i suđenje, otimali su mi milionske poslove i dodeljivali ih kineskim i američkim firmama. Čak su slali i svoje ljude i nudili mi da po bagatelnoj ceni otkupe moju proizvodnju. Poslove su mi uništili, ali pravda je pobedila. I to, tek sa promenom vlasti, kada je pravosuđe oslobođeno političkih uticaja. Ja to smem i da kažem, zahvaljujući prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, koji insistira na samostalnosti u radu sudova i tužilaštava. Dragić govori i o tome da će podneti prijave protiv jednog broja ljudi iz pravosuđa. Posebno protiv onih „koji su, iako su imali sve činjenice i dokaze, pisali lažne optužnice“, protiv onih koji su „me onemogućavali da sudu i sudskim veštacima prilažem dokaze“, a najviše onima „koji su mi uskratili ustavno pravo da se branim javno“: – Mene su punih osam godina ućutkivali, a onima koji su mi smestili aferu bilo je dozvoljeno da napadaju čak i oslobađajuće presude sudova u mom slučaju. E, sve to će morati da se istera do kraja, kako se u budućnosti to nikome ne bi dešavalo.   AFERA POCEPALA DRŽAVNU ZAJEDNICU – Afera „Pancir“ nije imala za cilj da uništi samo moju firmu, njene radnike i mene kao privrednika. Ona je smišljena da bi unela razdor u ondašnjoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Ta afera bila je direktna inicijalna kapisla za raspad te zajednice. Iako je crnogorsko rukovodstvo tvrdilo da je posao oko nabavke vojne opreme za tadašnju vojsku neophodan i da će učestvovati u plaćanju dogovorene cene, Dinkić je insistirao na tome da se uhapsi i tadašnji savezni premijer Svetozar Marović. Pritisci su bili toliki, da se Marović povukao u Crnu Goru, Đukanović je prestao da dolazi na sednice Vrhovnog saveta odbrane i iako je nameravao da pomeri datum raspisivanja referenduma o osamostaljenju Crne Gore, pod takvim pritiscima i u takvoj atmosferi, odlučio je da se referendum održi već na proleće 2006. godine. I, svi znamo šta se desilo – kaže Mile Dragić.



[Reklama]