Miki Manojlović: Osmeh i nada najlepši dar

  • 0 Odgovora
  • 187 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Miki Manojlović: Osmeh i nada najlepši dar
« poslato: Januar 05, 2014, 16:01:59 »

Miki Manojlović: Osmeh i nada najlepši dar



   PREDRAG Miki Manojlović završio je u inostranstvu snimanje filmova The Judgement i Alegro con brio, u Beogradu se prvi put predstavio kao pozorišni reditelj, a Radionica integracije, čiji je osnivač, obeležila je 2013. pet godina postojanja.- Nadam se da možemo da kažemo da smo vrlo zadovoljni i srećni onim što smo u Radionici tokom 2013. mogli da uradimo – ocenjuje Manojlović u razgovoru za “Novosti”. – U Beogradu ljudi uglavnom nisu više radoznali, osim jednog vrlo malog broja, da ne govorim o radoznalosti koja podrazumeva pomeranja ustaljenih normi i granica, što je svakako rad sa hendikepiranim ljudima. U tom smislu, mogu da budem ponosan na Radionicu. Ali, u 2013. u Radionici integracije se ništa ne bi dešavalo da nije bilo razumevanja (a razumevanje ne znači uvek samo novac) jednog od naših najkritikovanijih preduzeća, “Železnica Srbije”. Ona je prepoznala značaj tog mesta i onoga šta ono znači. Mi već dve godine nemamo nikakvu drugu pomoć, osim za deo programa, koju smo ove godine dobili od “Telenora” i Računarskog centra OSA. Ali, ne žalim se, ugled Radionice u regionu i svuda gde smo delovali vrlo je veliki.* Predstavom “Dok nas smrt ne razdvoji” vratili ste na našu scenu Miru Furlan, čiju ste dramu režirali…- “Dok nas smrt ne razdvoji” je prva profesionalna predstava u Radionici, ona se po mnogo čemu izdvaja od svega onoga što je ove godine bilo na pozorišnim scenama Beograda, a verovatno i šire, i ima sve što pozorište treba da ima. A pozorište valja samo kada je briljantno, jer ako je osrednje, onda je ništa. Drama Mire Furlan, pisana pre 13 godina, govori o ljudima kakvih danas ima sve manje – koji su obrazovani, imaju veoma intenzivne unutrašnje živote, razna interesovanja, o ljudima koji nestaju.* Ova predstava vraća nas osećanjima, u dobu u kom smo gotovo svi emocionalno otupeli. Da li je i to jedan od razloga za njen uspeh?- Svakako, ali pre svega, taj tekst je vrlo intenzivan, kvalitetan, nezaboravan, iskren, vrlo složen i inteligentan izdušak misterije našeg postojanja, ljubavi, smrti i nestajanja. Naravno, na večnu temu čemu život i smrt, na koju niko dosad nije dao odgovor, ali se on i ne traži.RAD JE JEDINA MERA * Važite za predstavnika one “druge Srbije”, i svaka vaša kritika upućena Demokratskoj stranci neke ljude iznenađuje?- To je ono što mi kažu i prijatelji, da skačem po “mrtvacu”. Ne, ne skačem, samo iznosim činjenice. Mene ne zanima što postoje oni koji ne veruju ovoj vlasti, koji govore da su to isti ljudi iz devedesetih koji su se samo “presvukli”. Zato što je u ovakvom haosu najlakše nalaziti mane. Bitno je šta sada radi vlast, a mislim da ide ka uspostavljanju sistema vrednosti. To će biti jako teško, sporo, ali, “kamen po kamen, zrno po zrno”. Više nije stvar u verovanju ili neverovanju, nego u onome šta neko zaista radi. Šta vi zaista radite. I ko god radi dobre stvari za zemlju, i pokušava da ljudima olakša život, da izgradi sistem i institucije, pozdravljam ga.* U čemu smo mi danas integrisani?- Ljudi nemaju želju da se pomere od svojih televizora, ili iz pozorišta u koja možda idu, iz kruga ljudi koje poznaju, nemaju želju da dožive novo, da upoznaju druge ljude i da shvate njihove živote. I nemojte niko da mi izgovori reč kriza, jer to je u potpunosti samo alibi koji ne prihvatam, niti sam ikada prihvatao, zato što sam ličnim primerom i u kriznim momentima uvek bio “nekrizan”, vrlo aktivan i produktivan. Reč kriza je izgovor za nerazumevanje, za nekulturu, za nehtenje, za nespremnost da se ide napred, za sve one koji misle da stvari ne treba pomerati, imati nove ideje, pokušavati nove projekte. I ta kriza, kad bolje pogledam, traje otkad sam se rodio do danas, i u tome smo integrisani – da kažemo da je teško, i da se stalno pitamo kako ćemo. A u formiranju socijalnih odnosa i svega što je unutra, kriza u stvari i ne postoji, nego postoji sporo zrenje društva kroz vreme.* Šta je po vašem mišljenju obeležilo kulturu u 2013?- U ovoj, kao i u poslednjih pet godina, gradski sekretari za kulturu, sa gradonačelnikom Beograda, bili su smrtonosni za kulturu. To su cifre, podaci, tu nema utisaka. Odgovornost Demokratske stranke za stanje u gradskim institucijama kulture je istorijska, ti ljudi su voljno – nevoljno, znanjem – neznanjem radili na tome da se institucije sistematski osiromaše, da se bespovratno ukidaju radna mesta, da se programi ne finansiraju, da se onemogući godišnje i dugoročnije planiranje i neophodno podmlađivanje zaposlenih, a da se, u isto vreme, stvaraju nove institucije, pretvarajući amaterska pozorišta u profesionalna. Kao, na primer “Dadov”, sa svojim amaterskim dometima i privatnom glumačkom školom, u kojem caruju provincijski reditelji i pedagozi. Da ne govorim o prigradskim domovima kulture. Između ostalih promašaja, demokrate su napravile možda najvažniji: potcenili su snagu malobrojnih kulturnih poslenika, koji su čvor Beograda, i čiji je uticaj na građane Beograda neuporedivo veći od jednog zaokruženog listića. Zato su i izgubili i izbore, i vlast u Beogradu.* Šta bi bio najbolji poklon za nas u 2014. godini?- Osmeh i nada. Okolnosti možemo da promenimo jedino mi, ne treba okolnosti da menjaju nas. Moglo bi ovde da bude bolje, ali kada, ne znam. Sutra postoji, imamo taj futur, i on ne mora da bude negativan. Važno je da čovek u sebi pronađe optimizam, svežinu i dobrotu. MAGIJA UMETNOSTI* Kada prepoznajete magiju umetnosti?- U Radionici je nedavno bio koncert gitariste Edina Karamazova i flautistkinje Stane Krstajić, a oni su vrlo ozbiljne pojave u muzičkoj umetnosti. Ulaz je bio slobodan. Sala je bila prepuna, koncert dostojan evropskih muzičkih dvorana, ali o tom koncertu u Beogradu niko ništa ne zna osim te publike. U dva momenta tokom koncerta, ja koji sam dosta “tvrd” tip, bio sam dirnut do suza. Jer, kada se desi da umetnost uđe u kreativno, i da od zanata, veštine i profesionalizma pređe u iracionalno, onda postaje vrlo emotivna, snažna i magična. Edin je došao iz Zagreba, doputovao je po velikoj magluštini i zajedno sa Stanom priredio fantastičan koncert.



[Reklama]