Azilanti: Preko rampe sto putića

  • 0 Odgovora
  • 113 Pregleda

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

[Glasnik]

  • *
  • 25,668
  • +4/-1
  • Opustite se i uzivajte!
    • samoopustenoinfo
    • Pogledaj profil
    • Agregator vesti
Azilanti: Preko rampe sto putića
« poslato: Maj 21, 2011, 22:00:54 »

Azilanti: Preko rampe sto putića




   LAŽNIH azilanata bi bilo daleko manje u zemljama EU kada oni ne bi dobijali besplatan smeštaj, hranu, socijalnu pomoć i zdravstvenu zaštitu dok čekaju odgovor na zahtev za azil. Ovo posebno važi za Belgiju, gde je, posle smanjenja broja molbi početkom godine, pre izvesnog vremena opet došlo do blagog povećanja.Jedan od razloga je, kako za „Novosti“ otkriva Radoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila – medicinska zaštita.- Dok smo ranije imali podatke da veliki broj tražilaca azila odlazi u ovu zemlju da bi ostvario neku materijalnu korist, recimo kroz socijalnu pomoć, sada nam kolege iz Belgije javljaju da u poslednje vreme dolaze da bi dobili medicinsku pomoć. Neretko traže čak i hiruršku intervenciju dok čekaju odgovor na azilantski zahtev – kaže Đurović.Postupak u ovoj zemlji traje tri do četiri meseca i po tamošnjim zakonima nema mogućnosti ubrzanja, iako su Srbiju stavili na listu prioriteta. Od svih evropskih zemalja samo Norveška rešava zahteve lažnih migranata za 48 sati.Prema podacima Centra, do početka ovog meseca u Belgiji je u azilnom postupku bilo oko 500 ljudi. U Švedskoj ih je bilo oko 700, a u Nemačkoj i Francuskoj više od 500. Đurović, međutim, tvrdi da su brojke daleko veće kada se saberu Albanci sa Kosova, jer se ovi podaci odnose mahom na Rome i Albance sa juga Srbije.U Centru su skeptični prema efektima paketa mera koji je najavljen iz Vlade Srbije. Kažu da je pitanje koliko pojačana kontrola granica može da bude efikasna kada lažni migranti mogu mnogo toga da fingiraju: od pozivnog pisma, preko poklona koji, navodno, nose na svadbu u inostranstvo, do novca, koji su u stvari pozajmili od prijatelja i komšija, i vratiće ga čim dospeju na željeno mesto.Zato misle da je najbitnije podići svest u lokalnim sredinama u kojima je najveći broj potencijalnih azilanata.Iz Vlade Srbije najavili su i da će lažne azilante ubuduće prekršajno goniti. U Centru veruju da je ovo osetljivo pitanje i da ga obazrivo treba rešavati. Ne samo zato što mogu biti prekršena ljudska prava već i zato što je teško dokazati da je osoba koja je tražila utočište na Zapadu izigrala propise sa umišljajem.- Teško je utvrditi ko je tražio azil zato što se zaista osećao ugroženim, a ko je to učinio da bi zloupotrebio taj institut. Dokazivanje umišljaja biće najbitnije kod bilo kakvog prekršajnog postupka, i za presudu neće biti dovoljan samo dokaz da je neka zemlja odbila azilanta. A i taj podatak se teško dobija iz evropskih zemalja zbog zaštite ličnih podataka – tvrdi Đurović.Srbija neće moći da zabrani ljudima da traže azil – što se takođe čulo od nekih zvaničnika – jer bi time prekršila Konvenciju UN iz 1951. o izbeglicama, ali i sopstveni ustav.Osim toga, ako država i dalje bude pretila da će goniti sve one koji traže azil, to kod njih može da izazove strah od povratka u zemlju, a taj strah, opet, po Đuroviću, može biti osnov za podnošenje novog zahteva za azil. A onda ne samo da nije rešen problem već je napravljen novi.- Prekršajna odgovornost bi možda mogla da bude praćena novčanim kaznama ako se dokaže umišljaj kod prekršilaca vizne liberalizacije. Ali, kod privremenog oduzimanja pasoša, kao što predlaže MUP, treba paziti, jer naš ustav garantuje slobodu kretanja svima – dodaje Đurović, i podseća da su i Rumunija i Bugarska dobile packe od EU zbog uvođenja ovih mera, mada su njima delimično rešile problem.Iz Centra upozoravaju i da ne sme nikako doći do diskriminacije, s obzirom na to da će pripadnici granične policije imati diskreciono pravo da procene ko je sumnjiv, i kome će da provere koliko ima novca, kud ide, koliko će ostati… Kažu, nedopustivo je da kriterijum za to koga će pregledati a koga ne bude boja kože, način oblačenja ili govor. ZAŠTIĆENI PODACIPODACI o svim ljudima koji su tražili azil u poslednjih 14 godina čuva se u centrali Eurobanke u Luksemburgu. Takozvane treće zemlje, među kojima je i naša, nemaju mogućnost uvida u njih, osim ako ne potpišu posebne bilateralne ugovore sa zemljama u kojima naši ljudi najčešće traže sigurnu kuću.Zato srpska policija ne zna ko je vraćen iz neke zemlje zato što mu je odbijen azil, a ko se vratio sam. Prema nekim podacima policije, najviše azilanata ipak se vratilo u Beograd, Vranje, Pančevo, Zrenjanin, Niš i Leskovac.REZULTATI VEĆ VIDLJIVIIZ Komisije za praćenje bezviznog režima putovanja sa EU poručuju da se većina mera, mada još nisu zvanično usvojene na nivou države, već mesec dana primenjuju i da je pojačana kontrola granica dala rezultate. Tako je samo u Nemačkoj broj azilanata smanjen sa 334 u martu na 227 u aprilu.Pojačane mere policije podrazumevaju utvrđivanje identiteta sumnjivog putnika, ima li povratnu kartu i putno osiguranje, da li nosi dovoljnu sumu novca za boravak koji je planirao.Načelnik Uprave granične policije i predsednik Komisije Nenad Banović poručio je turistima da nemaju razloga za strah, jer im niko na granici, ako imaju uplaćen aranžman ili ako putuju preko agencije, neće proveravati koliko novca nose. Osim toga, kontrola neće biti pojačana u pravcu Grčke, već prema Nemačkoj, Belgiji, Luksemburgu, Italiji i Francuskoj.


Izvor: Novosti



[Reklama]